Годишњи одмор и сви други слободни дани
Годишњи одмор представља број слободних дана који су предвиђени Законом о раду, а који се односе на радне дане које запослени може искористити за одсуствовање са посла, при чему су ти дани плаћени.
Према нашем Закону о раду, минимални број дана годишњег одмора је 20 дана. Међутим, послодавци у оквиру свог Правилника о раду могу одредити и већи број дана. Наравно, већи број дана одмора се може одреди и на основу колективног уговора о раду, као и свако запосленом понаособ. Ипак поред тога, запослени на основу радног стажа у фирми имају право на повећања броја дана годишњег одмора од основног броја који је утврђен у неким од наведеним актима.
Међутим, поред годишњег одмора имамо и ситуације када запослени може узети слободне дане а који ће му бити плаћени као што је случај код годишњег одмора.
Те ситуације су следеће у складу са чланом 77 Закона о раду:
Запослени има право на одсуство са рада уз накнаду зараде (плаћено одсуство) у укупном трајању до пет радних дана у току календарске године, у случају склапања брака, порођаја супруге, теже болести члана уже породице и у другим случајевима утврђеним општим актом и уговором о раду.
Време трајања плаћеног одсуства из става 1. овог члана утврђује се општим актом и уговором о раду.
Поред права на одсуство из става 1. овог члана запослени има право на плаћено одсуство још:
1) пет радних дана због смрти члана уже породице;
2) два узастопна дана за сваки случај добровољног давања крви рачунајући и дан давања крви.
Члановима уже породице у смислу ст. 1. и 3. овог члана сматрају се брачни друг, деца, браћа, сестре, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ.
Послодавац може да одобри запосленом одсуство из ст. 1. и 3. овог члана за сроднике који нису наведени у ставу 4. овог члана и за друга лица која живе у заједничком породичном домаћинству са запосленим, у трајању утврђеном решењем послодавца.
Општим актом и уговором о раду може да се утврди право на плаћено одсуство у трајању дужем од трајања утврђеног у смислу ст. 1. и 3. овог члана, односно шири круг лица из става 4. овог члана.
Сам послодавац као што се може видети из цитираног члана може да прошири случајеве када ће се ово примењивати. У пракси, нарочито у ИТ компанијама, чест је случај да се може видети неограничени годишњи одмор као један од бенефита. Са становишта послодавца давање годишњег одмора који је неограничен, односно који има огроман број дана, може бити финансијски неисплатљиво, с обзиром да би био дужан да у случају раскида уговора о раду са запосленим, надокнади дане неискоришћеног одмора. Један од модела који се користе јесте да се на број дана годишњег одмора дода неограничени број плаћених дана, при чему се у случају већег годишњег одмора прво користе дани годишњег одмора, а затим плаћени дани.
Једна од најчешћих ситуација услед којих долази до неспоразума јесте у погледу функционисања слободних дана, а што је последица непознавања правних норми од стране кадровске службе. Наиме, за све наведене случајеве у ставу 1 овог закона, запослени има право на плаћено одсуство до пет радних дана. Дакле, у свом правилнику у раду, послодавац би могао да утврди да неко има нпр. три дана за склапање брака, 3 дана за селидбу, 1 дан за посету културне манифестације. Оно што је кључно јесте да се слободни дани по овим основи користе понаособ. Тако би у некој ситуацији запослени могао да прве недеље оде да да крв, те да користи одсуство у року од два дана, а затим да наредне недеље искористи број слободних дана који су предвиђени код послодавца за порођај супруге.
Без било каквих измена послодавци могу да решењем одреде до пет слободних дана за горе предвиђене ситуације. Међутим, у случајевима давања крви као и због смрти члана породице, није могуће одређивати мањи број слободних дана од предвиђеног законом.
Најчешћа грешка која се дешава у пракси је навођење запосленог на помисао да нема право да користи слободне дане за другу ситуацију – нпр. за склапање брака, ако је искористио слободне дане који су предвиђени због смрти члана породице у текућој години. У таквим ситуацијама, запослени су онда принуђени да користе дане годишњег одмора како би могли да обаве склапање брака или да одведу члана породице на преглед који је тешко болестан.
Уколико се сусретнете са оваквим ситуацијама, можете се обратити Кадровској Комори Србије, као и надлежној инспекцији рада која ће против кадровске службе и послодавца спровести одговарајући поступак због кршења права на коришћење слободних дана и губљењу дана годишњег одмора.